Magija bagrema iz našeg sela
Sećate li se onih dana kada ste se budili pre svitanja i odlazili od bake i deke na selo...? Kada ste tumarali bujnim livadama dok se trava, poput mora, talasala pod vašim nogama... Kada je vama dečacima jedino bilo važno da što pre izletite napolje i započnete beskrajnu igru jurke sa drugarima. Kada ste vi, devojčice, jedva čekale jutro, da se ponovo vidite sa drugaricama, i nastavite priču o princezama i vitezovima od prethodne večeri... Kada smo svi nepomično sedeli po nekoliko sati, slušajući deku kako se priseća „kako je to bilo kada je on bio mlad...“
Sećate li se onih dana kada smo svi željno brali nadošle cvetove bagrema. S mukom otkinute sa grana otežalih od slatkog nektara? I onda, pažljivo, kao da je reč o najvećoj poslastici na svetu, ljuštili nežne bele latice i „pijukali“ slatkoću istinske prirode. Da li se i dalje sežaet tog opojnog mirisa i neponovljivog ukusa? Da li se sećae istinskih vrednosti sopstvenog detinjstva? Mi smo se prisetili... A želimo da i vi probate!
Rano smo ustali i krenuli put sela, u berbu bagremovog cveta... Dok smo stigli, sunce je već bilo visoko na nebu, jutarnja rosa je isparila, beli grozdovi bagremovog cveta su se zagrejali i nektar je počeo da se obilno luči na sve strane. Miris je bio neverovatan! Nestvaran! Zaglušujući na neki svoj, istančan način.
